Волела нас је више него ми сами себе. Дивила се историји српског народа, интензивном животу, изворној православној вери, задужбинама и манастирима, култури и обичајима. Дивила се јаком пићу, зачињеној храни, седељкама у ситне сате, лепим мушкарцима и женама, народним ношњама и опаком језику.
 Походила нас је првии последњи пут 1936. године, прокрстарила Србију и све записала у књизи “Црно јагње сиви соко.” Многи су за књигу чули, мало их је прочитало. Са њоме се прочула славна списатељица која воли Србе, Последње редове свога ремек-дела није још ни завршила, а Хитлер је већ прегазио Европу.
 Иако о нама и за нас, књига “Црно јагње сиви соко” је 50 година закаснила у наше крајеве, да не би утицала прогрешно на послератно “братство и јединство” и Брозову камарилу. Ова невероватна жена прешла је дуг пут, да би дочекала дубоку старост и склопила очи у 91. години, са витешком титулом даме британске империје. Многима се замерила током дугог и бурног живота, себи наудила. 
 Ребека Вест је рођена у Лондону 1892. године од мајке Изабеле Мекензи, Шкотланђанке и оца Чарлса Феарфилда, Енглеза ирског порекла. Још као млада девојка окренула се писању политичких есеја, у раним чланцима ужива да се обруши на значајне људе. 
 1946. године суђено је првом герилцу Европе ђенералу Михаиловићу од стране Брозових јаничара. Ребека Вест се ставила у одбрану сина вољеног јој српског народа. 
 Свет о којем је говорила и писала надживео ју је, али не и надвладао, Књига “Црно јагње сиви соко” је актуелнија данас неко када је писана.

                                                              Б. Торбица