ВОЈВОДА БРАНЕ БОГУНОВИЋ

Војвода Бране рођен је у Дрвару, у Босни, 24 октобра 1911, где је одрастао и основну школу завршио. Средњу необразбу добио је у Бања Луци, војни рок одслужио у ваздухопловству у Сарајеву и после тога постао чувар државних шума у шумској дирекцији у Дрвару. Његови честити родитељи, Илија и Јованка, доселили су у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба.

Војвода Бране Богуновић, био је познат спортиста и одличан ловац. Волео је песму, спорт и шуме, дивне и чаробне босанске шуме, тајанствене и значајне по судбину Српства, још од Немањића, па до наших дана. Рат га је затекао на аеродруму код Сарајева и пре но што је полетео авионом, дошла је капитулација. Ловац и спортиста, није пао у ропство, нити у замку хрватских усташа који су отпочели покоље Срба. Пробио се кроз шуме до Дрвара и из њих ударио у првом дану устанка, 27 јула 1941, ударио по крвавим хрватским кољачима, који су планирали да истребе Српство из западних српских покрајина. Од тог дана, он је предводио српске слободаре и у саставу славне Динарске четничке дивизије, био комадант корпуса “Гаврила Принципа,”помоћник команданта дивизије и члан врховног национално--—политичког комитета на Тромеђи. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима за личну храброст и храбро предвођење људи у борби против непријатеља. Имао је велики број родбине, а од личне породице супругу Милку и јединца сина---Душана, који се сада налази са мајком у избеглиштву у Америци.

Био је ведар, пламен, борбен, праведан према подређеним, строг према неваљалцима, упоран у борби за Српство. Имао је хиљаду врлина. У пробоју фронта на Пађанима 3 децембра 1944, решио је да се повуче у позадину комуниста, на терен у Динару. Тамо је 1945 пао у њихове руке и мученички завршио живот. Умро је јуначки и са пуним презиром на комунистичке крвнике који су га судили.

Име Војводе Бране, остаће велико и светло у српском роду, оно је прешло у песму и легенду. Он ће живети док је Срба. Његову мученичку смрт достојно ће осветити његова браћа саборци, у данима и мегданима којима идемо у сусрет.

Вечан му покој и вечна слава!