Ђорђе Лашић, син Марка Иванова, сеоског домаћина, рођен је 5маја 1906 у селу Ками, општина Лијева Ријека, срез Андријевачки у Црној Гори. Завршио је основну школу у Лијевој Ријеци, спремао се приватно у току рата за гимназију и у Беранима 1918 положио пети разред са одличним успехом. Није могао ради сиромаштва да настави гимназију, па је отишао у Артилериску подофицирску школу и у Ћуприји, 1922 исту завршио као запажен и у рангу истакнут. Већ 1924 полаже испите за нижу школу Војне академије у Београду и почиње своје официрско образовање са 52 класом официра међу којима је и ту школу завршио као дванаести у рангу. Као официр служи у 48 пуку у Пљевљимљ, затим у Сарајеву као наставник школе за резервне официре. У међувремену завршава вишу Војну Академију у Београду и коначно ђенералштабни курс 1938, да би био 3 априла 1941, унапређен у чн ђенералштабног мајора. Рат га је затекао на положају помоћника начелника Штаба Дравске дивизије у Марибору. По слому и расулу који је доживела његова јединица, Ђорђе успева, бегством из обруча Немаца и Талијана, да се пробије преко Хрватске и Босне и стигне у Никшић 25 априла 1941. До 15 јуна те године провео је у долини Зете, и тад се вратио у Васојевиће где је провео време до устанка против окупатора, 13 јула 1941.

Ђорђе Лашић био је у устанку начелник штаба одреда у Горњим Васојевићима под командом потпуковника Величка Бојовића, којем се је ставио на расположење, иако је народ њега желео да истакне за команданта.

Националне снаге у јулском Устанку Црне Горе имале су велике успехе, дочепале се оружја и сатерале окупатора у неколико утврђених градова. Али се тада појављују комунистички стрвинари, који су, протерани из Србије, почели да у Црној Гори на ослобођеном територију заводе своју власт и истребљују све оне који су се том супростављали, нарочито српске народне прваке и угледне људе за које су знали да ће им и касније сметати на успостави њиховог режима терора и насиља. тако је побијено на хиљаде школованих људи, народних првака и истакнутих сеоских домаћина.

требало се поново дизати, и у рату кроз револуцију, одупирати овом новом великом злу. Требало је одолети комунистичким бандама, које су сада на овом подручју плански оперисали снагама окупљеног комунистичког олоша скоро са целог подручја Југославије. Требало је наћи човека од угледа и ауторитета, дораслог и рату и револуцији и способног, не само да војночки организује отпор националних снага према комунизму, него да му се супростави и идеолошки. Требало је наћи вођу мудрог и неустрашивог противника, јер сад није више била у питању само физичка него и духовна слобода народа, и част, и образ, и све оно што је од вечите вредности и што су наши претци вековима стицали и свом потомству у наслеђе остављали. Сада је било све у питању и у борби против разорне комунистичке силе која је свему претила уништењем, требало је наћи истинског вођу и поћи за њим.

У тим тешким и трагичним данима, Црна Гора није дуго чекала да се вођа јави. Нашла га је и осетила убрзо у личности оног сеоског младића, у Васојевићима, који се у Првом рату спрема на селу и учи писмености, затим полаже у Беранима са одличним пет разреда гимназије, пробија се кроз официрску школу до ђенералштаба и у овај рат улази као мајор који се не да ухватити у замке завојевача, већ измиче у родне планине, да би избио на чело народног отпора и борио се за физичку и духовну слободу Српства. Био је ђенералштабни мајор Ђорђе Марков Лашић. Њега ће народни главари, борци официри и подофицири, на народном збору у Горњим Васојевићима у селу Краљима, 14 јануара 1942, изабрати за команданта и вођу, и од тада име мајора Ђорђа лашића ући ће у историју Трећег српског устанка међу прва имена оних на којима је тај устанак почивао и који су својом крвљу и својим гробовима исписали сву славу сву трагедију наших дана. И оставили светао пример новим нараштајима о томе: како се живи и како се мре за част и слободу.

Одтад, као на филмском платну, ређаће се борбе и мегдани, и предводници у тој борби, смењиваће један другог полажући животе херојски и мученички: кад у борби ране савладају Ђорђа Маркова Лашића, смениће га славни Војвода Павле, после ће обадва бити под командом ђенерала Блажа Ђукановића, а кад овај заврши са Бајом мученички у Острогу и Павле паде у немачко ропство, поново ће Ђорђе Лашић да буде на челу отпора, да би га после погибије наследио Павле.

Убрзо је после историског сабора у Горњим Васојевићима дошло до тешких судара са комунистима, који су били све своје снаге кренули да угуше народни отпор против себе, и ликвидирају Ђорђа Маркова Лашића. Али ће их он претећи, нањети им тешке губитке у првим борбама, да би се после тога дигла цела Црна Гора и прогнала црвене гробаре, после толико рана и гробова.

Одлука народног сабора у Горњим Васојевићима, од 14 јануара 1942, потврдио је и Дража и поставио мајора Ђорђа Лашића за команданта Црне Горе, а капетана касније Војводу Павла Ђуришића за команданта Санxака. Ђорђе је био у првим борбама тешко рањен, али иако дуго лечен, он је и даље остао у улози команданта, и по његовим упутима, нстављено је чишћење Црне Горе од комуниста под руководством Војводе Павла, а кад се придигао и опоравио, састао се са ђенералом Блажом Ђукановићем и пуковником Бајом Станишићем, добровољно и по својој скромности ствио се под команду ђенерала Ђукановића и потом учствовао у свим даљим борбама као и у оној на Неретви. Но кад су ускоро Црну Гору задесили тешки удеси, кад је Војвода Павле пао у немачко ропство а у Острогу трагично завршио и Блажо и Бајо, тада је начелник операција, Ђорђе Лашић, морао поново да стане на чело Црне Горе и настави борбу. И у часу, када је Црна Гора требала још једном да затре траг комунистима: кад се јасно назирао њихов слом на тим странама--- трагично је погинуо од савезничког бомбаровања, 5 маја 1944, највећи револуционар и антикомунистички борац Црне Горе, Ђорђе Марков Лашић. Потом, ређали су се тешки и крвави дани у којима је, побегавши из немачког ропства, стајао посред мегдана славни Војвода Павле, али је све било узалуд. Наша судбина била је запечаћена у Техерану и на Јалти, наша општа трагедија била је неизбежна.

Они који буду писали историју нашег Трећег устанка, неће моћи да заобиђу име војничког генија и рођеног револуционара Ђорђа Маркова Лашића, хероја витешке и мученичке Црне Горе, То ће име стајати одмах до Дражиног са Павлом, и Блажом, и Бајом. У историји нашој онако као у легенди, и у песми, и у души народној.

Нека му је вечан покој и вечна слава!