ПАЈО ПОПОВИЋ

Као у времена давна кроз све тешке дане наше прошлости, јака племена и у племенима јаке породичне задруге, играле су важну улогу, имале утицај и на своју околину и Крајину, и на догађаје и определење људи и у наше дане, у Трећем српском устанку, као и у Првом и Другом. И то није био случај само у Крајини, него широм српских земаља па и на Тромеђи Босне, Лике и Далмације. Из једне такве породице, напредна и угледна српског племена у Далмацији____ Поповић у питомом селу Бишкупији код Книна, потиче Пајо Поповић, којег је рат и револуција затекла у најлепшем добу и снази. Његов отац, покојни Онисим, био је најугледнији и најнапреднији српски домаћин у Северној Далмацији, у предвечерје Првог светског рата. У његовом сеоском дому, отседали су весници из Србије, његово је име било познато и краљевском двору у Београду, на њега су мотрили ћесарови жбирови из Беча. Уочи рата 1914, оптужен је као агент Краља Петра Првог, осуђен на смрт и стрељан у Сињу. Умро је јуначки и инспирисао песника Илића да напише познату песму “Како умире Далматинац.”

Онисимов старији син, Михаило, био је после рата свештеник, познат по родољубљу и гласит у народу. Ухваћен је од хрватских кољача усташа, на све муке мучен и пола жив бачен у јаму, где је, са још 36 Срба, завршио мученички. Пајо је био средњи син покојног Онисима, учесник од првих дана у устанку на Динари против окупатора, усташа и комуниста, који су га , почетком 1942, на превару убили. Био је командант Косовског пука “Онисим Поповић” у Динарској дивизији. Његове убице су потомци оних истих Хрвата који су, на војном ћесаревом суду у Сињу 1914, сведочили против његовог оца. То су била сабраћа оних истих усташа који су убили његовог брата Михаила. То су они, који су под усташким и комунистичким знаком, покушали да истребе Српство изван уже српске матице, у западним српским земљама.

Тако су чланови породице Поповића на странама Српске Далмације плаћали животом своје родољубље. Свесни положаја српског народа у западним крајевима, они се нису склањали са браника и заштите српских интереса, нити су правили политичке “нагодбе” с оним који су настојали, из Беча и Рима, да се затаре траг Српству.

Родољубиво Српство Северне Далмације чуваће трајну успомену на ове светле жртве и узвишене примере родољубља. Оно се поноси именом ових великана, чија је љубав и жртва за Српство била равна оној посведоченој и на другим странама широм српских земаља, борбом, крвљу и мучеништвом толиких српских великана.

Нека је вечан покој славном Онисиму, и његовим достојним синовима, Михаилу и Паји. Нек им је и хвала и слава!