Након завшетка велике битке на Озрену на врху званом Кратица озренски одреди и народи су још једном исцрпљени и осиромашени.Одред је изгубио неколико истакнутих руководиоца и на десетине бораца, велики број рањеника.Болница је оскудевала у лекарима и још више лековима и другим медицинским средствима.
 Становништво је десетковано депортацијама за Јасеновац а земња необрађена.Партизани су након тешког пораза на Сутјесци, јуна 1943. године, неколико пута опседали Озрен  тражећи у њему базу за попуњавање својих проређених редова.У крвавим борбама на Сутјесци са Немцима од 20,000 партизана главне оперативне групе погинуло је око 7,500 припадника партизанских бригада , чиме је задат тежак ударац партизанском покрету.
 Тим поразом део пролетерских бригада кренуо је ка северу Босне, на Озрен, са циљем да се поразу од окупатора реваншира четницима. Била је то друга наредба Јосипа Броза да се Озрен очисти од Срба. Атентати на озренске четничке комаданте увек су организовали комунисти,тражећи најпогоднији начин за ликвидацију.
 Суочени са оваковом ситуацијом, четнички команданти су донели одлуку да се комунисти који сеју смрт и пљачкају села преостала од окупатора.Настао је жесток судар на свим деловима фронта.И поред жестоких удара партизани нису измицали-користећи бројчану предност и боље наоружање.
 Озренски четници на знак трубе,јуришају неуморно на непријатеља бранећи своја вековна огњишта, чинеши исто као и вековима њихови претци.Тешке борбе, често прса у прса трајали су дубоко у ноћ уз велике губитке са обе стране.Заробљени партизани су остали у четничким формацијама до краја рата.То су махом били насилно бесправно мобилисани Срби из западне Босне,који су увидели која од сукобљених страна је на страин Бога и правде.
 Након десетодневних окршаја четници су успели да разбију партизанске снаге и натерају их у бекство и поново ослободе територију коју су задржали до краја рата.
 Није забележен ниједан случај да су четници оставили И једног партизанског рањеника, иако је био непријатељски војник.Била је то безгранична људска хуманост према истородном српском човеку заведеном прљавом комунистичком пропагандом.Такви су били синови Озрена, сyмбол части и хероизма.
 Непосредно након битке на Краљици одржано је војно-политичко саветовање под руководством комаданта Тодића.Саветовању су присуствовали сви комаданти и командири са Озрена.
 Под директивом Врховне команде са Равне Горе извршена је реорганизација Озренског четничког одреда и тада је на Озрену формиран Озренски Корпус.За комаданта Озренског четничког корпуса, оснаженог са неколико стотина добровољаца изабран је Цвјетин Тодић.
Корпус се састојао из неколико бригада и батаљона.
 
 
 

Реч о легионарским дивизијама

Ханџар дивизија

Ханџар дивизија је формирана од припадника муслиманске националности из источне Босне и дела Херцеговине.За њено формирање био је надлежан расиста јерусалимски-Муфтија.По транспортовању, ова озлоглашена банда на српској територији убрзо се истакла по зверствима над српским народом. Ханџар дивизија је добила назив по кривим сабљама, које су њени крвници носилy по Хитлеровој одлуци.Крајем 1944. део ханџароваца је прешао браћи у партизанске редове.

Седма СС добровољачка дивизија Принц Еуген

Формирана је 1. марта 1942. године од фолксдојчера из Баната.Починила је масовне злочине над српским живљем у Србији и Кордуну.Бројала је око 20,000 злочинаца и најчешће је наступала заједно са Ханџар дивизијом.

Легионарска дивизија

Је формирана у Немачкој и Аустрији од хрватских екстремиста,позната као Тигар чији је војнички састав био хрватске и муслиманске националности.Велике злочине су починили на Банији,Кордуну и Западној Босни. Многи из ових злочиначких формација су попуњавали партизанске редове

Подаци узети из Лексикона о револуцији 1941-1945 године.
 
 
 

Ђенерал Михаиловић по други пут на Озрену
 

 Широки одбрамбени четнички фронт који се у касну јесен 1944. године протезао од Зениице преко Озрена и Требаве до Брчког био је под сталним насртајимакомуниста који покушавају да пробију фронт ка Србији у сусрет Црвеној Армији која је већ се налазила на источним границама.
Није се знало о тајном оперативном плану за освајање Србије и преузимање власти.Тај план је одобрио Винстон Черчил у чијим је израдама учествовао и Јосип Броз. Тиме је отворена  могућност за уништавање четничких снага и успостављање комунистичке диктатуре над српским народом.
Тако је одлучено да се Михаиловићев Равногорски Покрет уништи, а градови у Србији бомбардују ради лакшег напредовања такозваних нових ослободиоца.
 Бољшевизација Србије и других крајева почела је енглеским и америчким авионима који су сејали смрт из ваздуха.
 Ђенерал Михаиловић и његов покрет је био осуђен на политичку смрт тако да главна команда доноси одлуку да се са главнином снага пребаци у Источну Босну. Комунисти долазе у Србију. Нови тзв .ослободиоци починили су велика зверства. Нацистичка окупација била је замењена насиљем, масовним ликвидацијама, прогонима и погибијама тек стасале младости. Долазак Броза у Београд са црвеним хордама, предвођени Црвеном Армијом, попратио је дах смрти. Само у првим данима у Београду је стрељано преко 30,000 српских цивила.Преостали младићи су насилно мобилисани И послати на кланицу српску-Сремски фронт.
 Крајем октобра 1944. године у Ивањици је одржана конференција већине четничких команданата.На конференцији је размотрена војно-политичка ситуаџија у Србији и одлучено је по ранијем договору О ПУТУ ЗА БОСНУ.
Таквој одлуци претходило је уверење шефа америчке мисијеМак Дауела да ће на Јадрану се искрцати савезничке трупе и да им треба ићи у сусрет. Врховна Команда је накратко у путу посетила Мајевички Корпус и почетком новембра стигла на Озрен.
На дочеку чланова команде било је комплетно војно и политичко руководство Озренског корпуса предвођено комадантом Цвијетином Тодићем.Ту је и извршена смотра свих јединица са Озрена у част ђенерала Михаиловића.Пред црквомсе на сунчаном дану окупило неколико хиљада становника Озрена да поздраве Вожда Трећег Српског Устанка, Ђенерала Михаиловића.
-Озрен-гором проламали су се узвици са песмом:”Чича Дражо ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо.”
-Ђенерал је тада узвратио:”Помози вам Бог браћо и сестре херојског Озрена.Прошао сам овим путем априла 1941. године од Добоја прековаших села и планина,где смо окупатору пружили жесток отпор, настављајући и пут ка Дрини да би стигли на Равну Гору...”
 
 

Материјал коришћен у овом тексту је изворно из документација од преживелих синова Озрена који су деценијама брижљиво прикупљали податке и по сећањима преживелих бораца.
Писац књиге “Синови Озрена” Миленко Максимовић је већ у првим данима устанка ступа у ослободилачке четничке јединице на Озрену.
На крају рата је са својим саборцима, негдје у другој половини априла 1945., заробљен од партизанских злочинаца и подвргнут мучењима и тортури. Са осталима је изведен ноћу везан на стрељање на обалу Босне, али захваљујући способностима побегао је и преживео.
Прочитајте његову књигу Синови Озрена и имаћете представу једног преживелог четника са Озрена како се и шта дешавало у пресудним моментима рата у источној Босни.
 

Бошко Торбица